Aleksandar 'Aca' Stojković

Александар Стојковић (Младеновац, 22. септембар 1915. — Београд, 28. новембар 1972) био је позоришни, филмски и телевизијски глумац. Рођен је у Младеновцу 22. септембра 1915. год. Био је супруг глумице Рахеле Ферари. После гимназије завршио је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду, наступајући повремено на његовој сцени од 1936. до 1939. Затим је био члан НПДб у Новом Саду (од 1. ВИИИ 1939. до 31. ВИИ 1940), Уметничког позоришта у Београду (1940-1942), те Народног позоришта у Београду (1942-1944); од јануара 1945. поново је у Новом Саду – у СНП, одакле са супругом глумицом Рахелом Ферари 1947. одлази у новоосновано Југословенско драмско позориште у Београду. Од 1950. је наступао у београдском Хумористичком позоришту (Београдској комедији), да би се под крај каријере, као слободан уметник (међу првима у Србији), посветио филму (Општинско дете, Сан, Први грађанин мале вароши, Срећа у торби, Човек из храстове шуме, Мртвацима улаз забрањен, Глинени голуб). Један је од оснивача Удружења филмских уметника Србије. Остварио је и знатан број улога на београдској телевизији на самим њеним почецима (играо је у свим серијама Радивоја-Лоле Ђукића). Врстан карактерни глумац, живописан и уверљив, особито у комадима са нашег поднебља, креирао је многе ликове и типове у делима Стерије, Нушића, Ј. Веселиновића, М. Глишића, као и у комедијама новијих домаћих и страних драматичара.